Ako Evropa kopa rovove, gradi bunkere i atomska skloništa, a vi lelečete o izbornom zakonu, na pogrešnoj ste ili strani ili adresi.
Piše: Hamza Višća
Ako niste na Minhensku sigurnosnu konferenciju (MSC) otišli da bi se uslikali za Facebook i dodali crticu u svom CV-ju, aferim.
Ako niste zapazili da se Evropa uznemirila na dvije vijesti: smrt Navaljnog u Rusiji i pad Avdiivke u Ukrajini, već me brinete.
Ako niste zapazili sa koliko opreza i nade ministrica spoljnih poslova Švedske izgovara 26. februar, kao dan kada bi Mađarska trebala izgovoriti sudbonosno da švedskom članstvu u NATO, brinem se u šta ste gledali.
Ako mislite da se MSC organizuje već 60 godina radi događanja u koridoru, a ne na glavnom stejdžu, promašili ste konferenciju.
Ako niste, poslije onog što ste čuli, i na glavnim panelima i u koridorima, digli uzbunu u vlastitim redovima, nastojeći mobilizirati sve snage za euro-atlantske integracije, onda ste neodgovorni.
Ako Evropa kopa rovove, gradi bunkere i atomska skloništa, a vi lelečete o izbornom zakonu, na pogrešnoj ste ili strani ili adresi.
Ako je elektronski potpis vrhovni cilj vašeg vladanja, znajte da ga Putin može izbrisati u sekundu, onim što je kupio od Muska.
Ako nam mislite peti dan poslije MSC recitovati iz predvorja vaše kancelarije, nemojte, mi to zaboravimo, pritisle su nas druge brige.
Mi vidimo nekonvencionalni rat Rusije na Balkanu usmjeren na stvaranje krize i naše onesposobljavanje za ulazak u briselske klubove: NATO i EU.
Mi vidimo dvije lokalne agende komplementarne nastojanju Moskve. Mi ne vidimo vašu/našu agendu, po kojoj bi se Komisija za saradnju s NATO sastala odmah, pogotovo ako ste shvatili poruke Minhenske sigurnosne konferencije. Ako ste razaznali iz poruka njenih učesnika, da više nema ni članstva ni partnerstva à la carte, ni u NATO ni u EU, onda nema vremena za omnibus vaših teferiča po hacijendama diljem BiH.
To znači sa ili bez Plana saradnje s NATO, krenuti u reforme sudstva, javne uprave, sistema finansija.
Ako ne shvatate da to znači izdvojiti više za oružane snage, modernizirati ih, vojni poziv učiniti atraktivnijim, krenuti u ozbiljnu kampanju za euroatlanske integracije.
To znači imati sveobuhvatan pristup reformi sistema sigurnosti i odbrane, kojim će svaka agencija unutar njega postati servis građana, a ne izvor informacija kojima nas straše populisti u vašim redovima.
To znači shvatiti da rad na sigurnosnoj kulturi nije administrativni posao.
To znači posvetiti se jačanju dobrosusjedskih odnosa, bilateralnih i multilateralnih.
To znači izaći iz pasivnog, odbranaškog stava. Ponuditi svoju agendu, ona je tu, napisana kroz reformu odbrambenog sektora, sigurnosnu i odbrambeni politiku, treba je samo reafirmisati.
Ako već niste duboko u procesu mobilizacije spremnih da grade, i gradnjom brane BiH, onda ste džaba bili u Minhenu. I niste skontali prenatrpanu agendu međunarodne zajednice i njenih posjeta nama i zapadnom Balkanu. Čak i ako date saopštenje(a) o ostvarenim sastancima po koridorima hotela Bayerischer Hof, ostaje gorko iskustvo tipa Martin(a) u Zagreb, Martin(a) iz Zagreba, i da se odrecituje «…hej babo, babo kupi nam babo, pečenja jarećeg».
