"Rekao je - ako BiH ima 10 kantona, tu je i Brčko, za njega bi bilo „ok“ da i RS ima dva".
Razgovarao: Sead Numanović
„Bosna i Hercegovina će uvijek biti
država. Niko nikada neće podržati njen raspad, podjelu...
Nema i neće biti podrške za ove
lude planove koji cirkuliraju.
Niko nije podržao komadanje BiH čak
ni kada je entitet Republika Srpska imala veliku armiju i sve što je uz to
išlo. Pa neće ni sada. Niti će ubuduće“, poručuje prvi čovjek Inicijative za
evropsku stabilnost (ESI), Gerald Knaus.
Ova je organizacija prije 17 godina
predložila ukidanje entiteta F BiH.
„Niko tada nije bio protiv. Svi su,
na ovaj ili onaj način, bili „za“. Uključujući i Milorada Dodika.
Naravno, prošlo je 17 godina, dosta
se toga promijenilo.
No, siguran sam da ni danas ni on,
niti bilo ko u BiH, ne bi imao ništa protiv da se provede jedna smislena, postepena
reforma ustavnog sistema zemlje, da se Ustav promijeni.
Kada smo predložili da se ukine
entitet F BiH i dio ovlasti prenese na kantone, a drugi dio na državu BiH, te
da se stvori federalna BiH, nismo naišli na istinska protivljenja.
Imao sam o tome razgovor s Dodikom.
Posjetio sam ga u Laktašima.
On je tada bio zainteresiran za
kantonizaciju RS.
Taj entitet se ne bi ukidao, ali je
Dodik razgovarao o dva kantona – jedan na istoku, drugi na zapadu BiH. On to
nije nikada javno govorio. Možda me sada i demantira, ne bih se iznenadio.
Ali, jako ga je zanimalo.
Rekao je - ako BiH ima 10 kantona,
tu je i Brčko, za njega bi bilo „ok“ da i RS ima dva.
Iskreno, ne znam koliko je bio
ozbiljan. No, jeste ga zanimala ta ideja“, kaže Knaus za politicki.ba.
On je uvjeren da preustroj BiH,
kako bi postala funkcionalna federalna država i sada je sasvim realna opcija.
„Iako cirkuliraju svakovrsni
prijedlozi. Iako iz nekih – primarno srpskih - izvora možemo čuti svakojake
opasne ideje, ono što je u realnosti tiče se postepenog građenja funkcionalne
federalne države“, naglašava Knaus.
Stalno ponavlja da se o BiH uporno
plasira netačna i nepoštena slika komplicirane propale države.
„Od 1989. godine, kada su prestali
sukobi u Sjevernoj Irskoj, sagrađeno je više „zidova mira“ koji tamo dijele katolike
i protestante. To u BiH ne postoji. Koliko god narativ bio takav, nikome ne
pada na pamet da zida zidove i dijeli ljude.
Imate svake četiri godine izbore.
U svakoj federalnoj, multietničkoj
državi nekad je formiranje vlasti komplicirano. BiH nije ništa lošija od drugih
u tome. Štaviše.
Nedavno sam gledao, imate 11
premijera iz sedam različitih stranaka.
Meni jako smeta taj
diskriminatorski i pogrešan stav Evropske unije prema BiH.
Bosna i Hercegovina ima sva prava,
sve je uradila, da bi mogla i morala biti tretirana na isti način kao Srbija i
Crna Gora“, navodi on.
Knaus se prisjeća da je ideja ESI-a
o ukidanju entiteta F BiH, prihvaćena i od stranaka bosanskih Hrvata.
„HDZ i Dragan Čović tada su
govorili da je to jako dobra ideja. Oni su javno odbacivali priče o „trećem
entitetu“.
I sada mislim da oni o tome
istinski ne razmišljaju.
Znaju da bi takvo što imali užasne
posljedice po bh. Hrvate koji bi bitno pojačali odlazak iz BiH.
Rat je završen prije 26
godina, a Hrvati su ostali u Vitezu, Zeničko-dobojskom kantonu, Travniku... Njima
„treći entitet“ ne donosi nikakve prednosti.
Odista, ne vidim da će se
iko ikada, uključujući bh. Hrvate, složiti u vezi tog entiteta“, kaže Knaus.
Ponavlja da EU pravi
krucijalnu grešku diskriminirajući BiH.
„Rješenje i za Unuju i za
BiH je da vaša država bude integrirana u sve u EU, gdje je to moguće.
Pogledajte, EU je
isključila zapadni Balkan, odmah na početku, iz nekih bitnih segmenata borbe protiv
pandemije koronavirusa. A odmah su u sve uključili Island i Norvešku.
U EU imate stotine hiljada
ljudi porijeklom s zapadnog Balkana, koji žive i rade u Njemačkoj, Švedskoj,
Austriji... Ti ljudi posjećuju svoje porodice na Balkanu, oni im dolaze u
posjete...
Nikako ne razumijem logiku
isključenja Balkana, a uključenja Islanda i Norveške, na primjer.
Unija je, dakle, nepoštena
prema vašem regionu, a pogotovo prema BiH“, stav je prvog čovjeka ESI-ja.
On, nadalje, skreće pažnju
na ponašanje američke administracije pod Joe Bidenom.
„Oni napuštaju Afganistan
koji ih je koštao hiljada milijardi dolara. U njemu su izgubili priličan broj
svojih vojnika. Ali, napuštaju ga.
Zapadni Balkan Biden neće
napustiti.
No, isto tako, neće ništa
bitno uraditi osim u dva slučaja – da se nešto vrlo dramatično desi ili ako mu
se ponudi neka dobro osmišljena i realistična reforma sistema funkcioniranja
BiH“, kaže Knaus.
Naglašava da razgovori o
promjenama Ustava BiH trebaju biti bazirani na realnim premisama i spremnosti
za kompromis.
„Maksimalistički zahtjevi
odraz su uvjerenja da ili ne želite istinski ikakve promjene ili ne vjerujete
da drugi to hoće. Pa gurate maksimum i ne dese se nikakve promjene. Posebno ne
nabolje“, zaključuje on.
