Ćerimagić: Odgovor BiH na koronu nije najgori. Čak ni u regionu

Nedavno ste objavili da je tokom marta u Kantonu Sarajevo, na 100,000 stanovnika, zaraženo i umrlo više osoba sa Covid-19 nego bilo gdje u Evropi. Šta radimo pogrešno?

- Svugdje u svijetu zemlje nemaju pretjerano široku paletu različitih odgovora na pandemiju, ali ovo odgovora što imaju, uspješnije države koriste doziranije i mudrije. Da tako kažem, žongliraju između mjera zatvaranja, strpljenja građana, potreba privrede i kapaciteta zdravstvenog sistema, te odnedavno i pribavljanjem što većeg broja vakcina, oslanjajući se na društveno povjerenje i pružajući ekonomsku podršku onim koji trpe. I uz sve to, čak i zemlje kao Njemačka, prolaze kroz faze političke paralize, društvenog nemira i nezadovoljstva. 

Kod nas u BiH povjerenja nije ni bilo, ekonomija je na koljenima, a strpljenje je odavno potrošeno… Šta smo trebali uraditi? 

- Bosna i Hercegovina je izbjegla snažniji udar pandemije prošlog marta i u ljeto je, da tako kažem, u tom smislu ušla s ogromnom prednosti u odnosu na zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tu, nazovimo je stečenu prednost, BiH je morala iskoristiti da se pripremi za ono što su svi stručnjaci upozoravali, drugi, treći val i iščekivanje vakcina. 

Naravno, uvažavajući činjenicu da je BiH zemlja koja je izvan EU, a okružena njome, da je siromašnija, da će budžeti i privreda imati probleme. Da zdravstvo, javna uprava i politički sistem imaju svoje slabosti i neke prednosti. 

Dakle, bilo je potrebno ispitati spremnost i proširiti kapacitete zdravstva, pripremiti ekonomske mjere kako bi se mjere zatvaranja, po potrebi i na vrijeme, mogli uvoditi, putem ušteda, ali i EU podrške, MMF-a i drugih izvora, pribaviti potrebne finansije. Krenuti se pripremati za vakcinaciju i u razgovoru sa građanima, koliko toliko, pripremiti potrebu ponovnih zatvaranja.

Pohvale zdravstvenom sistemu

A šta je BiH od toga uradila?

- Moj utisak je da su bh. zdravstveni sistemi uradili najviše. Vrlo brzo su usvojili mjere koje su služile zaštiti zdravstvenih radnika, pratili su preporuke Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i proširili su kapacitete. Broj testiranja je od Aprila 2020. do marta 2021. porastao sa 30,000 na 130,000. Prošireni su i kapaciteti za hospitalizaciju covid-19 pacijenata, u nekim kantonima i 3 do 5 puta. Naravno, i najpripremljeniji zdravstveni sistemi, ako su od politike stavljeni kao jedini stubovi odbrane od pandemije, dat će lošije rezultate ili čak pokleknuti. Vidjeli smo to od Bergama do Novog Pazara.  

Najmanje je urađeno u, da tako kažem, financijskoj pripremi vlada da potrebne mjere zatvaranja poprate podrškom ekonomije. Odbijen je MMF, podrška EU nije u potpunosti iskorištena, nije istraženo šta i gdje je ekonomiji potrebna podrška kada se ide u zatvaranje, na koji način. U takvoj situaciji, vlade su pod pritiskom privrede i javnosti, išle sa najliberalnijim mjerama zatvaranja u Evropi i najveći dio pritiska je prebačen na zdravstvene sisteme. Koji su se onda borili od jednog talasa do drugog. To je za zdravlje građana možda i najmanje dobra opcija.

A vakcine?
 
-  Već ljetos je u svijetu bilo jasno da će svaka zemlja koja želi da se odbrani od virusa, onda morati i da pribavi i iskoristi vakcina za 60 do 90 posto stanovnika. U slučaju BiH to znači dovoljno vakcina za negdje između 2.1 i 3.2 miliona ljudi. Dakle, između 4 i 6 miliona doza vakcina, jer za većinu njih trebaju dvije doze. 

Vlasti u BiH, osim što su putem Covaxa  naručila 1,2 miliona doza vakcina , do kraja januara 2021. nisu uradili ništa dodatno. A onda je bilo prekasno za neke velike uspijehe u nabavci vakcina. Činjenica da su najmanje četiri vlade u BiH mogle pokrenuti proces kupovine vakcine, a da nisu, govori o tome koliko su kratkoročni i loši planovi svih nivoa vlasti.

Naravno, EU, koja je za svojih 450 miliona stanovnika naručila nekih dvije milijarde doza, iza zatvorenih vrata obećala je da će BiH i druge zemlje regiona moći koristiti njenj višak, ali nikada nisu rekli kada će to biti. U isto obećanje, uzgred budi rečeno, uzdale su se i sve druge vlade regiona osim Srbije. I sve su u sličnom problemu kao BiH. 

Čekajući vakcine

Šta BiH može očekivati u narednom periodu?

-  Bez konkretnijih i kvalitetnijih planova ekonomske podrške, prikupljanja potrebnog novca za to i pronicanja u to kome i kakva podrška je zaista potrebna, teško da će se moći koristiti strožije mjere zatvaranja. To znači da će teret odgovora BiH na pandemiju nastaviti da najvećim dijelom bude na zdravstvenom sistemu. To, nažalost, sa svakim novim talasom znači i nastavak loših vijesti i brojeva. Mislim da će dosta ovisiti i od toga da li će i kada obećani višak vakcina iz EU konačno krenuti da dolazi u BiH. Te kakav će biti nivo interesa u BiH, među građanima, za vakcinacijom. 

Ako budemo morali doći do između 60 i 90 posto, kako većina stručnjaka govori, onda će brzina dolaska vakcina i interes građana biti odlučujući za završetak zdravstvenog dijela krize.

Sve vlasti bi morale raditi na tome kao na najvećem prioritetu.

Jesmo li najgori u Evropi?

- Nismo. Bez obzira na zastrašujuće brojeve u martu, činjenicu da su i u novembru bili približno loši, opet, na 100,000 stanovnika, situacija u BiH nije najgora ni u regionu, a ni u Evropi. Stručnjaci nemaju odgovore na pitanje zašto je to tako.

S obzirom da je BiH izvan EU, da ne može računati na financijsku podršku kao da je članica bloka, da ne učestvuje ravnopravno u procesu planiranja transformacije ekonomije koju je EU već pokrenula, i da vakcine sasvim sigurno stižu i stizat će sporije nego u EU, BiH se nalazi u daleko lošijoj situaciji od ostatka kontinenta. Vlasti u BiH moraju to imati na umu i smisliti što bolje odgovore. 

Mislite izgovore?

- Ne. Mislim na odgovore. Kroz, na primjer, kupovinu vakcina zajedno sa regionom, snažnije zajedničko zagovaranje u EU za vakcine, dodatno jačanje zdravstvenog sektora, podrška privredi i odvajanje dijela resursa za osmišljavanje tzv. zelene transformacije privrede i društva, u što bližem koraku sa EU.