Norveška učvršćuje ulogu glavnog snabdjevača energijom u Evropi

Vlasti u Oslu poručuju da će ostati pouzdan partner evropskom tržištu dok ratovi i geopolitičke napetosti potresaju globalnu energetsku scenu.

Norveška nastoji dodatno učvrstiti svoju ulogu ključnog energetskog partnera Evrope u trenutku kada ratovi i geopolitičke napetosti uzrokuju nestabilnost na globalnim tržištima energenata.

Norveški premijer Jonas Gahr Støre poručio je da širenje sukoba na Bliskom istoku, koji je već doveo do rasta cijena nafte i smanjenja globalne ponude, pokazuje koliko je Evropi potrebno stabilno snabdijevanje energijom iz pouzdanih država.

Govoreći na godišnjoj konferenciji Offshore Norge u Oslu, Støre je upozorio na nepredvidivost aktuelne situacije u međunarodnoj politici.

„To je rat za koji se čini da nema plan“, rekao je Støre, osvrćući se na američke i izraelske napade na Iran.

Dodao je da takva nestabilnost dodatno naglašava važnost pouzdanih partnera za evropsko tržište.

„U ovako nepredvidivim vremenima Norveška mora biti pouzdana.“

Nakon sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu Norveška je postala najveći evropski dobavljač gasa putem cjevovoda, zamijenivši veliki dio energenta koji je ranije dolazio iz Rusije.

Prema riječima Andersa Opedala, izvršnog direktora norveške naftne i gasne kompanije Equinor, gotovo cjelokupna norveška proizvodnja gasa završava na evropskom tržištu.

„Sav gas koji proizvodimo u Norveškoj ide u Evropu, a oko 90 do 95 posto nafte koju proizvodimo također ide u Evropu“, rekao je Opedal.

Iako se Norveška sve više pozicionira kao stub evropske energetske sigurnosti, vlasti u Oslu upozoravaju da zemlja nema mogućnost brzog povećanja proizvodnje čak i ako globalne napetosti dodatno ograniče ponudu energenata.

Norveški ministar energetike Terje Aasland rekao je da se proizvodnja već nalazi blizu maksimalnog kapaciteta.

„Trenutno smo na samom vrhu proizvodnih kapaciteta“, kazao je Aasland.

Prema njegovim riječima, povećanje proizvodnje zahtijevalo bi nova istraživanja i dodatna ulaganja, dok vlada pokušava usporiti očekivani pad proizvodnje nakon 2030. godine kroz razvoj novih resursa na norveškom kontinentalnom šelfu.

„Naš fokus je da budemo stabilan, dugoročan i predvidiv snabdjevač energije evropskom tržištu“, poručio je Aasland.

Istovremeno, Norveška se protivi pozivima iz Brisela da se zaustavi razvoj naftnih i gasnih projekata na Arktiku, dok Evropska unija revidira svoju strategiju za tu regiju.

Aktuelna politika EU predviđa zalaganje za međunarodni moratorij na eksploataciju nafte i gasa na Arktiku, ali se strategija trenutno preispituje. Javne konsultacije traju do 16. marta, a nova verzija dokumenta očekuje se prije ljeta.

Norveški zvaničnici, predstavnici industrije i sindikati lobiraju u Briselu da se odustane od takvog prijedloga, tvrdeći da će Evropi i dalje biti potreban gas iz arktičkih područja Norveške dok se postepeno odriče ruskih energenata.

Aasland je branio norvešku energetsku politiku na Arktiku, navodeći Barentsovo more kao primjer odgovornog razvoja, gdje je prošlog augusta pokrenuto novo naftno polje Johan Castberg.

„Decenijama isporučujemo naftu i gas evropskom tržištu s Arktika“, rekao je Aasland.

„I nastavit ćemo da ga razvijamo.“

Predstavnici energetskog sektora navode da arktička proizvodnja već ima važnu ulogu u zamjeni ruskih energenata na evropskom tržištu.

„Kada smo prošle godine otvorili polje Johan Castberg, prvi teret je odmah otišao u Evropu, zamijenivši rusku naftu“, rekao je Opedal.

Upozorio je i da bi eventualni moratorij na eksploataciju energenata u toj regiji imao suprotan efekat od željenog.

„Svaki moratorij ovdje bi zapravo smanjio sigurnost snabdijevanja Evrope.“

Norveška trenutno osigurava oko trećine ukupnog uvoza gasa u Evropsku uniju, iako gas iz arktičkih polja čini znatno manji dio, oko tri posto evropskog uvoza.

Ipak, norveški političari upozoravaju da bi zabrana razvoja energetskih projekata na Arktiku poslala pogrešnu poruku u trenutku kada Evropa i dalje ovisi o uvozu energenata.

Ine Eriksen Søreide, liderica norveške Konzervativne partije, ocijenila je da pozivi na zaustavljanje razvoja nafte i gasa na Arktiku nisu u skladu s trenutnim energetskim prioritetima Evrope.

„Šalje se veoma loša poruka kada Komisija kaže da treba zaustaviti razvoj nafte i gasa na Arktiku, jer je riječ o razvoju na koji se Evropska unija oslanja“, rekla je Søreide.

Stručnjaci ističu da širu energetsku sliku na Arktiku i dalje u velikoj mjeri oblikuje Rusija, koja ima ambiciozne planove za širenje proizvodnje ukapljenog prirodnog gasa kroz projekte poput Yamal LNG i Arctic LNG 2.

Malte Humpert, osnivač i viši saradnik instituta Arctic Institute, upozorio je da klimatske promjene ubrzano mijenjaju geopolitičku sliku tog regiona.

„Da nemamo klimatske promjene, vjerovatno ne bismo ni govorili o arktičkoj geopolitici“, rekao je Humpert.

Dodao je da se zbog topljenja leda otvaraju nove pomorske rute koje prije deset ili petnaest godina nisu bile dostupne.

U političkom spektru Norveške postoji širok konsenzus da će Evropa još dugo trebati stabilne dobavljače fosilnih goriva.

Liderica opozicione Stranke napretka Sylvi Listhaug smatra da bi Evropa čak trebala ohrabrivati Norvešku da povećava proizvodnju kako bi smanjila zavisnost od autoritarnih režima.

„Što više gasa Norveška može proizvesti, to će Evropa biti manje zavisna“, poručila je Listhaug.

Istovremeno je upozorila da visoke cijene energije predstavljaju ozbiljan rizik za ekonomsku konkurentnost Evrope.

„Energija i ekonomski rast imaju odnos jedan prema jedan“, rekla je.

Norveške vlasti naglašavaju da paralelno razvijaju obnovljive izvore energije, ali upozoravaju da će nafta i gas i dalje imati ključnu ulogu u evropskom energetskom sistemu tokom dugog perioda tranzicije prema čistijim izvorima energije.

„Moramo istovremeno imati dvije misli u glavi“, rekao je Aasland.