Nisu evropske integracije, baš za svakoga.
Piše: Slaven Kovačević
Vidim da ima pitanja zašto je došlo do smanjenja sredstava iz Plana rasta Europske unije prema Bosni i Hercegovini, što su legitimna i važna pitanja.
Da bi uopće bilo moguće ponuditi adekvatan odgovor, potrebno je samo malo se podsjetiti na neke stvari.
Prva od njih, sjećate li se priče o "Otvorenom Balkanu" i kako smo kritike dobijali, mi koji smo bili protiv toga?
Plan rasta je dijelom projekta Evropske unije, sa ciljem uspostavljanja Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), za šta je Evropska unija u cijelosti planirala oko 30 milijardi eura.
Sa druge strane bila je zamisao "Otvorenog Balkana" sa 0 eura i podčinjavanje ekonomskim sistemima susjednih zemalja, što smo osporavali i bivali medijski napadani bez ikakvog valjanog razloga.
Drugo, za ovaj konkretan projekt, Evropska unija je iz svoga investicijskog programa (EIP) namijenila 6 milijarda eura za svih 6 zemalja zapadnog Balkana i to: 2 milijarde nepovratnih sredstava i 4 milijarde kreditnih sredstava (je li vam ovo ikada neko rekao da postoje i zaduženja ili krediti?).
Da biste aktivirali ova sredstva, u raspodjeli o kojoj odlučuje Evropska unija, treba li ste dostaviti vlastitu Reformsku agendu koja se tiče 4 cilja i 7 sedam oblasti koje treba planski realizirati (ne Dodikovih ili Čovićevih ciljeva ili agendi već evropskih standardna, posebno što Dodik kroz svaki dokument želi postići veću internacionalnu vidljivost entiteta Rs sa jasnim ciljem da se stvori privid da je taj entitet subjekt internacionalnog prava, što je netačno i jako opasno po državu Bosnu i Hercegovinu, dok Čović nameće nešto što nisu evropski standardi kao što je "legitimno političko predstavljanje konstituentnih naroda").
Da vas podsjetim, jedan od važnijih elemenata za Bosnu i Hercegovinu, desio se Briselu juna 2022. godine, u okviru "Briselskog sporazuma" sa kojim se naša zemlja obavezala na 8 zadataka iz 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije iz 2019. godine.
Dozvolite da sam lično učestvovao u tom "Briselskom sporazumu" o čemu govori fotografija koju vam nudim, a na temelju kojeg je Bosna i Hercegovina dobila kandidatski status (iako aktuelna vlast to sebi bez ikakvog povoda pripisuje), pa kasnije i uvjetno otvaranje pregovora. Tako je priča počela, još 2022. godine u čemu su učestvovale sve političke stranke iz Bosne i Hercegovine.
E sad dolazimo na važnu stvar.
Taj je dokument jako važan za sve buduće reforme koje se tiču Bosne i Hercegovine.
Šta je problem?
Veoma jednostavno. Neko, a tu mislim na aktuelnu vlast, iz svojih oportunističkih razloga izmisli i formira Radnu grupu za Reformsku agendu, po uzoru na Mehaniziram koordinacije koji je izmislila neka prethodna vlast, koji je u samom Mišljenju Evropske komisije iz 2019. godine ocijenjen kao neefikasan mehanizam, a u najnovijem Izvještaju Evuropskog parlamenta i kao ozbiljan problem.
Osim što takav Mehanizam koordinacije za EU pitanja nema ustavnu nadležnost (vanjska politika nije njihova nadležnost), on vidno predstavlja problem za napredak Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji.
Šta je posljedica?
Smanjenje sredstava prema Bosni i Hercegovini za cca 200 miliona KM, jer neko više želi Mehanizam koordinacije nego sredstava iz Evropske unije.
Takvi trebaju znati samo jednu važnu stvar, a to je da Evropska unije zahtijeva jednu (a ne 14 ili 15 adresa za pregovore). Ta adresa je država Bosna i Hercegovina, i jedna vlada koja se u Bosni i Hercegovini zove Vijeće ministara.
Posebno želim reći, da niko nije rekao koliko je to nepovratnih, a koliko kreditnih (zadužujućih) sredstava i kojem obimu, ali o tome nekom drugom prilikom.
Ko je kriv ili odgovoran što smo dio sredstava izgubili?
Isključivo onaj, ko je radi trulih političkih kompromisa pristao i formirao Mehanizam koordinacije za Evropske integracije (što je neustavno tijelo), na temelju kojeg je nastala Radna grupa za Reformsku agendu (što je opet neustavno tijelo) koja je trebala sačiniti ili dati saglasnost i preko Vijeća ministara dostaviti Evropskoj uniji tu famoznu Reformsku agendu.
Odgovornost je isključivo na onima koji su devalvirali državne ovlasti i državna ovlaštenja prenosili na niže organe vlasti, sa ciljem nekog političkog kompromisa (doduše malo neustavnog), te u takvom ambijentu nisu bili u stanju dostaviti Reformsku agendu, koja se tiče 4 cilja i 7 oblasti. Odnosno, nije samo dio njih odgovoran, kako to neki žele lažno predstaviti, nego svi oni iz aktuelne vlasti koji su učestvovali u ovoj aktivnosti stvarajući neke nepotrebne i neustavne mehanizme koordinacije i radne grupe, radi nekih političkih kompromisa.
Tu je problem.
Ta želja i nastojanje za oportunističkim kompromisom (koji se zove Mehanizam koordinacije ili neka radna grupa po istom modelu) ovu zemlju košta 208 miliona KM iz evropskih sredstava, a šta će još dodatna cijena biti, vidjet ćemo.
Ovi koji misle da će Evropska unija na pomen Bosne i Hercegovine pasti u nesvijest ili na neku kao fol novu verziju "nove" ili "bolje vlasti" biti popustljiva, žive u debeloj zabludi.
Ne može konkretnije.
Nisu evropske integracije, baš za svakoga.
