Nakon Albanije, sada je i Srbija pokazala spremnost da, ukoliko bude potrebno, prije ulaska u Evropsku uniju odustane od prava veta. Predsjednik Aleksandar Vučić izjavio je za Frankfurter Allgemeine Zeitung da je za Srbiju prihvatljivo članstvo u EU i bez prava veta.
„Za Srbiju je članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas su jedinstveno tržište te slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su ključne vrijednosti koje želimo postići članstvom u Evropskoj uniji“, rekao je Vučić.
Time se Vučić pridružio albanskom premijeru Ediju Rami, koji je više puta naglasio da bi njegova država, u slučaju prijema u Evropsku uniju, bila spremna odreći se prava veta koje pripada svakoj državi članici.
U Njemačkoj se, između ostalih, za ideju proširenja Evropske unije bez prava veta zalaže Anton Hofreiter. Predsjednik Odbora za pitanja Evropske unije u Bundestagu izjavio je da, imajući u vidu stavove Francuske i pojedinih drugih država članica, proširenje neće biti moguće dok formalno postoji pravo veta.
Prema njegovim riječima, u državama kandidatima postoji razumijevanje za takav prijedlog. Iako pojedine vlade javno odbacuju tu ideju, u neformalnim razgovorima stavovi su znatno fleksibilniji. Alternativa odricanju od veta, upozorio je, jeste mogućnost da te države uopće ne postanu članice Evropske unije, ističe FAZ.
Otvorenost za takav pristup pokazao je i Adis Ahmetović iz SPD. On je ocijenio da je, u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, sigurnosni značaj jasne perspektive članstva za region dodatno porastao. Prema njegovom mišljenju, potreban je pragmatičan i kreativan pristup kako bi šest država zapadnog Balkana ušlo u Evropsku uniju, pri čemu bi odricanje od prava veta moglo predstavljati kompromis za ubrzanje procesa.
S druge strane, evropska komesarka za proširenje Marta Kos naglasila je da svako proširenje mora ojačati Evropsku uniju i ne smije umanjiti njenu sposobnost djelovanja. Istakla je da države koje poštuju sva pravila Evropske unije ne bi trebale biti u nepovoljnijem položaju, te da evropski ugovori ne predviđaju postojanje članica drugog reda.
Ministarstvo vanjskih poslova Njemačke o ovom pitanju zasad se izjasnilo oprezno.
Rat Rusije protiv Ukrajine pokrenuo je promjene u ranije blokiranoj politici proširenja Evropske unije. Ukrajina i Republika Moldavija proglašene su kandidatima za članstvo 2022. godine. Godinu kasnije taj status dobila je i Gruzija. Bez pokušaja ruske potpune invazije na Ukrajinu to bi bilo nezamislivo. Tome se dodaje šest „vječnih“ (potencijalnih) kandidata zapadnog Balkana, kao i, barem formalno, Turska. Međutim, Turska i Gruzija u stvarnosti su samo na papiru bile dio grupe kandidata za proširenje. Pregovori s Turskom, državom u kojoj postoje politički zatvorenici i koja nema funkcionalan pravni sistem, zamrznuti su. U Gruziji postoji snažna podrška stanovništva za članstvo, ali je vlada sistematski udaljila zemlju od Evropske unije. Evropska komisija je nedavno pojačala kritike i prema Srbiji. U Srbiji, osim toga, više ne postoji većinska podrška članstvu u Evropskoj uniji, piše Frankfurer Allgemeine Zeitung u široj verziji ovog teksta.
Tako ostaje sedam kandidata čije vlade i stanovništvo zaista žele članstvo u Evropskoj uniji: osim Ukrajine i Moldavije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Sjeverna Makedonija, iako cilj nije jednako dostižan za sve. Kosovo ne priznaje pet od 27 država članica Evropske unije. U Bosni i Hercegovini političar Milorad Dodik pokušava destabilizovati državu. Sjevernu Makedoniju blokira Bugarska. Time ostaju četiri države s ozbiljnim izgledima za članstvo.
Kao predvodnik se smatra Crna Gora, čija vlada računa na članstvo 2030. ili čak 2028. godine. Ekonomski bi za Evropsku uniju bilo relativno jednostavno integrisati ovu malu državu sa manje od 650.000 stanovnika. Osim za Ukrajinu u oblasti poljoprivrede, isto važi i za ostale članice tog kruga kandidata. Međutim, postoji ozbiljna prepreka koja nema veze s veličinom kandidata: pravo veta i pitanje funkcionalnosti Evropske unije. Na to je često upozoravao francuski predsjednik Emmanuel Macron. Još u aprilu 2018. rekao je pred Evropskim parlamentom da ne želi Balkan koji će se okrenuti Turskoj ili Rusiji, ali ni Evropu koja već teško funkcioniše s 28, odnosno 27 članica, a zatim odluči da se bez promjene pravila proširi na 30 ili 32 članice. Iste godine je na samitu EU – zapadni Balkan u Sofiji naglasio da je Evropa u prethodnih 15 godina slabila svaki put kada se razmišljalo o proširenju. Ni starim ni budućim članicama ne bi koristilo dodatno proširenje uz sadašnji način funkcionisanja Evropske unije.
