Evropska komisija je u više navrata upozorila da će isplata sredstava zavisiti isključivo od konkretnih rezultata u provođenju reformi.
Nakon što je Skupština Kosova ratificirala sporazume vezane za Plan rasta Evropske unije, a Vlada dostavila potrebnu dokumentaciju, Evropska komisija započela je transfer predfinansiranja u iznosu od 61,8 miliona eura putem Instrumenta za reforme i rast.
Ova sredstva predstavljaju sedam posto ukupnog iznosa od 882,6 miliona eura koji je Kosovu na raspolaganju do kraja 2027. godine.
Prema podacima iz Ureda premijera, sredstva će biti usmjerena na implementaciju Agende reformi i infrastrukturne projekte koje podržava Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF). Od ukupnog iznosa, 28,74 miliona eura uplaćeno je kao kredit direktno u budžet Kosova, dok će preostalih 33,04 miliona eura — uključujući 17,73 miliona grantova i 15,31 milion kredita — biti realizirano kroz WBIF.
Kosovo se obavezalo na provođenje ukupno 111 reformskih koraka koji obuhvataju vladavinu prava, javnu upravu, ekonomski razvoj, zelenu i digitalnu tranziciju, te razvoj ljudskog kapitala. Svaki od ovih koraka povezan je s konkretnim finansijskim iznosom.
Isplata sredstava odvijat će se postepeno, u zavisnosti od ispunjenja preuzetih obaveza. Prvi rok uključuje 13 reformskih mjera u vrijednosti od 90,8 miliona eura, koje bi trebale biti realizirane do 30. juna 2026. godine. Do kraja godine planirano je ispunjenje dodatnih 27 reformskih koraka vrijednih 165,9 miliona eura.
Vršiteljica dužnosti šefa Misije EU na Kosovu, Eva Palatova, istakla je da Evropska unija vidi Plan rasta kao priliku za ubrzanje reformi i približavanje kosovske ekonomije jedinstvenom evropskom tržištu.
Premijer Kosova, Albin Kurti, poručio je da je njegova vlada posvećena pravovremenoj implementaciji reformi, priznajući da je bilo određenih kašnjenja, ali i naglašavajući da su ciljevi i dalje dostižni.
Evropska unija ostaje najveći donator Kosova, sa više od 3,7 milijardi eura bespovratnih sredstava od 1999. godine, uz dodatnih 421 milion eura koji su trenutno dostupni kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA).
Za razliku od Kosova, Bosna i Hercegovina i Srbija suočavaju se s ozbiljnim zastojima u implementaciji Plana rasta Evropske unije, prije svega zbog neispunjavanja političkih i reformskih uslova koje je postavila Evropska komisija.
Bosna i Hercegovina još uvijek nije usaglasila konačnu verziju Agende reformi, što je ključni preduslov za povlačenje sredstava iz ovog instrumenta. Glavni problem predstavlja nedostatak političkog konsenzusa između različitih nivoa vlasti, uključujući sporove oko nadležnosti i reformskih prioriteta.
S druge strane, Srbija se suočava s kritikama zbog sporog napretka u oblasti vladavine prava, odnosa prema medijskim slobodama, kao i zbog neusklađenosti s vanjskom politikom Evropske unije, posebno u kontekstu odnosa s Rusijom.
Evropska komisija je u više navrata upozorila da će isplata sredstava zavisiti isključivo od konkretnih rezultata u provođenju reformi.
Za razliku od Kosova, koje je ispunilo formalne uslove za početak finansiranja, BiH i Srbija i dalje se nalaze u fazi usaglašavanja i evaluacije reformskih obaveza, što odgađa pristup značajnim sredstvima iz evropskog Plana rasta.
