U ovaj kontekst Janjić stavlja i činjenicu da je tokom prethodnog razgovora sa Vučićem generalni sekretar NATO-a skrenuo pažnju i na rješavanje slučaja Banjska.
Protesti u Srbiji, tenzije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Zašto su se generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali po drugi put za samo petnaest dana, analizira DW.
Protesti u Srbiji, kao i događaji u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ipak su privukli pažnju međunarodne politike. Nakon višemjesečnog ignorisanja studentskog i građanskog ustanka, oglasili su se i pojedini zapadni političari koji su izrazili podršku teritorijalnom integritetu BiH, ali i oprezno komentarišući talas nezadovoljstva na srbijanskim ulicama.
Čini se da je donekle postalo jasno da podrška "stabilokratiji" Aleksandra Vučića nije velika garancija regionalne stabilnosti i da su sada sve češći direktni susreti pojedinih međunarodnih zvaničnika sa predsednikom Srbije.
Detalji ovih sastanaka uglavnom nisu iznosili u javnost, osim uobičajenih fraza o spremnosti za unapređenje saradnje i podršci miru. Ali svakako je zanimljivo da je ovo drugi put da se u samo nekoliko sedmica vode razgovori između generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i Aleksandra Vučića.
Kako je za DW rekao Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, to je siguran znak da je glavna tema sastanka Srbija.
"Pokazuje se da se Srbija našla na ivici velikog bezbjednosnog rizika i da ponašanje srbijanskih vlasti doprinosi ovom procesu, koji je privukao pažnju NATO-a, jer Srbija ima i regionalni značaj. Tema će verovatno biti upotreba/neupotreba zvučnog oružja i da vlasti čine sve da izbegnu oružane sukobe sa građanima. Od posebnog je značaja, čini mi se da je ratna kontrola i paramilicija bliska veza stavljena pod kontrolu kriminala i trgovine drogom“, kaže Janjić.
U ovaj kontekst Janjić stavlja i činjenicu da je tokom prethodnog razgovora sa Vučićem generalni sekretar NATO-a skrenuo pažnju i na rješavanje slučaja Banjska.
"To nije samo međunarodna obaveza Srbije. Mora se sprovesti razoružavanje i kontrola tzv. civilne odbrane, koja je aktivirana i tokom protesta 15. marta. Mora se demontirati sistem upravljanja, a taj sistem se nalazi u Srbiji", napominje Janjić.
Aleksandar Vučić je iz Brisela rekao da je sa Markom Ruteom razgovarao o ponašanju Kfora i NATO-a na Kosovu, ali i o situaciji u Bosni i Hercegovini.
Kada je riječ o napetoj situaciji u Bosni i Hercegovini, Dušan Janjić smatra da je Vučić dobio "diplomatsko upozorenje da je vrijeme isteklo i da više nema mjesta za takozvane dvostruke i trostruke igre podrške ili izostanka podrške Miloradu Dodiku".
"Ovo je takođe upozorenje i spada u nadležnost Rutea - da se tamo ne desi nešto kao Banjska. Srbija mora da pokaže da ima jasne političke stavove, a možda i više od toga, da pokaže da ima efikasne bezbednosne mehanizme za smanjenje rizika", ističe Janjić.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je sastanak u Briselu sa Vučićem kao "konstruktivan" i navela da je razgovarano o konkretnim koracima na putu Srbije ka EU i sprovođenju Plana rasta za zapadni Balkan. Ona je takođe istakla "značaj civilnog društva i nezavisnih medija u tom procesu".
Ovakva formulacija sigurno neće naići na oduševljenje u srbijanskoj javnosti, kao što nisu do sada suzdržane izjave predstavnika Evropske unije o režimu Aleksandra Vučića. To će najvjerovatnije samo dodatno produbiti nepovjerenje prema EU u Srbiji.
Dušan Janjić, međutim, upozorava da je "prije svega na udaru kritike zbog izjava Marte Kos našla predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Vidjeli smo izraze zahvalnosti onima koji su navodno štitili sigurnost svih učesnika, a sada svi znamo da su zapravo izvršili napad na građane", napominje Janjić.
Aleksandar Vučić, s druge strane, ne može da kaže ništa novo o napretku Srbije u EU integracijama, jer je to skoro potpuno stalo, dodaje Janjić, ističući da je "nova činjenica da Vučiću više niko ne vjeruje. Možda može da pokuša da formira novu vladu koja bi bila malo proevropskija i na papiru ekspertska, ali ostaje problem što mu niko u međunarodnoj zajednici ne vjeruje u šta se u martu ne veruje “, smatra Janjić.
Kad smo već kod paradržavnih snaga, tokom protesta u subotu, 15. marta, nekoliko stotina maskiranih nasilnika nagurano je u takozvani „Park studenata koji žele da uče“. Prema dosadašnjim svjedočenjima, uz malo sreće i dobru organizaciju obezbjeđenja protesta, izbjegnuti su ozbiljni sukobi.
Iako je poslije protesta djelovalo kao da se park napušta, u prostoru Pionirskog parka ispred Predsjedništva Srbije trenutno se formira novo okupljanje sa šatorima koji liče na vojne šatore i maskiranim civilima koji primenjuju svoja pravila ulaska i kretanja kroz park, dok policija sve to nijemo posmatra.
