-Postoje kapaciteti, znanja, sposobnosti, treba ih reintegrisati, staviti u realne okvire i dati ljudima koji to zaista znaju da rade, rekao je.
Gordan Akrap, prorektor Sveučilišta obrane i sigurnosti "Dr. Franjo Tuđman", analizirao je za HTV jesu li poruke s konferencije u Münchenu, prije svega one najbližih suradnika Donalda Trumpa, pokazatelj promjena u svjetskom poretku i kako će se to odraziti na buduće odnose Europe i SAD-a.
Akrap je poruke sa konferencije podijelio u dvije grupe - političke i sigurnosne.
- Politički su oni o kojima Evropa treba da razmišlja. Bezbjednosna zabrinutost je takva da je svako priznanje jake sile, kako su rekli najviši predstavnici američke administracije, da treba priznati dio ruskih osvajanja, sve to aktivnost koja nas uvodi u klupko brojnih sukoba i ratova koje možemo očekivati u narednih nekoliko godina, rekao je.
On je ustvrdio da Evropa treba da shvati da više nema vremena za jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti u cilju sprečavanja i odvraćanja potencijalnih napada.
-Ono što je Ukrajina uradila, braneći se od ovakve Rusije, dala je Evropi 3 do 5 godina da se organizuje, obuči kako regularne oružane snage, tako i stalnu vojsku i rezerve kako bi u slučaju bilo kakve prijetnje mogla reagovati bilo gdje na teritoriji Evropske unije, rekao je on.
"To je ono što nam je Ukrajina dala i o čemu treba dalje da izvještavamo, jer će svako kršenje njenog teritorijalnog integriteta i priznanje tog kršenja omogućiti brojnim agresorima da se uključe u agresivne aktivnosti i osvoje stranu teritoriju", dodao je.
Potpredsjednik SAD-a J.D. Vance kaže da Evropa mora preuzeti više odgovornosti, kako finansijske tako i defanzivne, u ovoj oblasti. Akrap smatra da Evropa treba biti spremna na to.
-Postoje kapaciteti, znanja, sposobnosti, treba ih reintegrisati, staviti u realne okvire i dati ljudima koji to zaista znaju da rade, rekao je.
"Moramo jasno shvatiti da je mjera sigurnosti i opstanka društva, odnosno Evropske unije, budućnosti i svih naših građana, koliko su institucije, prvo na nacionalnom, a potom i na evropskom nivou, u stanju da garantuju sigurno poslovanje, život, putovanja i upravljanje svim onim sistemima vrijednosti koji nas drže na okupu", dodao je.
U fokusu trvenja između Evrope i SAD je Ukrajina, a specijalni američki izaslanik za Ukrajinu Keith Kellogg naglašava da Evropa neće učestvovati u pregovorima. Za danas je najavljen i hitan samit evropskih lidera u Parizu.
- Evropa treba da se resetuje i shvati da je donedavno bila politički i finansijski faktor, sada više nije politički, a uskoro možda neće biti ni finansijski, rekao je on.
- Evropa treba da shvati da ima novih vetrova u SAD i da shvati da predsednik Tramp i njegova administracija nisu uzrok, već posledica nečega što već deset godina opterećuje i evropski i zapadni kontinent, rekao je on.
Akrap je rekao da Evropa treba da radi "na stvaranju strateške samoodrživosti, strategije razvoja odbrambenih snaga, i da više sluša zemlje poput Švedske, Finske, baltičkih država, Poljske, koje znaju šta znači ulagati u odbranu i sigurnost".
-Sigurnost je mnogo širi pojam od odbrane, a Ukrajina nam je dala tri do pet godina da se organizujemo i da se okupimo i da ponovo budemo značajan faktor, ali i da tražimo nove partnere, nove saveznike van postojećeg transatlantskog saveza, napomenuo je.
- Bilo kakav sporazum između SAD i Rusije, bez Ukrajine ili čak djelimično sa Ukrajinom i bez EU, nema garanciju da će biti sproveden. Pogotovo ako insistiraju na prekrajanju granica, što je veoma destruktivno za postojeću evropsku i globalnu bezbednosnu arhitekturu, ustvrdio je.
Znamo da Rusija ima snažan utjecaj u bivšim sovjetskim republikama, ali i u nekim zemljama koje su mnogo bliže Hrvatskoj. Kako nove okolnosti mogu uticati na našu okolinu?
"Ako Putin i Rusija budu nagrađeni za agresiju da otmu dio ukrajinske teritorije, budite sigurni da će Rusija čim se oporavi krenuti prema Gruziji i Moldaviji, ali i prema baltičkim državama, jer je svakako sa ovakvim stanjem transatlantskog saveza teško očekivati da će postojeće mirovne misije moći nastaviti i funkcionisati", rekao je.
- Onda znamo da situacija na Bliskom istoku i jugozapadnoj Evropi, odnosno šest zemalja Zapadnog Balkana, ne sprečava, na primer, Srbiju da za godinu-dve napadne Kosovo, ili Tursku koja će na poziv eventualne sirijske vlade ući i rešiti problem sa Kurdima na svoj način i doći do granica sa Izraelom, nastavio je.
"Poruke koje se šalju iz Moskve i Washingtona sigurno ne utiču dobro na demokratiju i tjeraju nas da ojačamo svoje sigurnosne kapacitete prvenstveno na preventivnom nivou", zaključio je Akrap.
