Moral je ljudska odlika, a ne sadržaj nekog parafa za koga su ruke, digli parlamentarni štićenici koji, godinama, jedino što po zakonu rade je da ne rade „u korist svoje štete“.
Piše: Almasa Hadžić
SDP-ova poslanica u Predstavničkom
domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Jasmina Zubić, ovih dana je nadležnoj
komisiji podnijela zahtjev za penzionisanje i isplatu pripadajuće joj
otpremnine od oko 15 hiljada maraka.
Ništa sporno da „uvažena“
zastupnica istovremeno nije podnijela i zahtjev da se, nakon što dobije penziju i
otpremninu, ponovo vrati u profesionalni zastupnički mandat kako bi nastavila
brati plaću koju je do tada imala, a o kojoj, danas, mnogi i obrazovaniji i
sposobniji i moralniji od nje, mogu samo sanjati.
Dušanka Majkić, trenutno delegat u
Domu naroda Parlamenta Bosne i Herdcegovine, kada je 2015. godine, iz
profesionalnog mandata u Predstavničkom domu Parlamenta BiH otišla u penziju,
naplatila je basnoslovnih 28.000 maraka otpremnine.
Samo dan nakon što je dobila
rješenje za penziju i otpremnina joj legla na račun,vratila se na svoje staro
„radno mesto“ profesionalnog poslanika sa koga, ustvari, nije bila ni otišla.
Poslanica Zubić danas, kao i Majkić
prije šest godina, tvrde da su njihove „parlamentarne pogodnosti“, zakonom regulirane,
te da one u tome što su otišle u penziju danas i naplatile otpremninu, a sutra
već na svoj konto knjižile i platu i penziju, ne vide nikakav problem.
„Zašto bih ja bila drukčija od
ostalih“, uskliknula je poslanica Zubić odgovarajući na pitanje novinara da li
je moralno da prima i platu i penziju, bez obzira što je to po zakonu moguće.
Njen odgovor, ustvari, sadržan je
bio u pitanju zašto ona ne bi ličila na Dušanku Majkić i sve one druge
parlamentarce koji su, zahvaljujući članstvu u političkim partijama dobijali
mandate u skupštinama i u penzije odlazili sa pogodnostima parlamentarne službe.
Je li ko za njih i njihov doprinos
radu parlamenata, u kojim su, uglavnom,
dizali ruke „za“ i „protiv“ i uz to, pod obavezno, ukazivali na ljudska prava i pravdu, a posebno na moral političkih
opcija iz kojih dolaze, ikad išta čuo,
to je već drugo pitanje.
Nakon ovakvog objašnjenja „uvažene“
poslanice, s razlogom pitam sebe pošto bih ličila na Dušanku Majkić?!
Ili, svejedno, pošto bih ličila na
Jasminu Zubić?!
Odnosno, na sve one „moralne
vertikale“ koje su sjedeći u parlamentima zakonima regulirale nemoral po kome
se bez odgovornosti mogu guliti državna rebra, a da ih niko, osim
novinara, ne pita je li ih bar malo
stid.
Profesor koji je pošteno odredio
svojih 40 godina radnog staža, zbog koga
godinama poslije odlaska u penziju, njegovi nekadašnji učenici, danas ostvareni
ljudi, prelaze ulicu da bi ga upitali „kako ste profesore“, od svoje otpremnine
finansirao je odlazak na hadž.
Znao je da mu u je otpremnina „halal“
jer je u svaki dan svog profesorskog staža uložio maksimum truda kako bi učenicima
dao što više od svog znanja. Zaradio je penziju od nekih 800 maraka, ali i
poštovanje, što je mnogo vrijednije i od penzije i od otpremnine.
Na pitanje da li je moralno da
prima i penziju i platu istovremeno i to, obadvoje iz državnog budžeta,
esdepeova zastupnica je odgovorila pitanjem zašto bi ona radila u korist svoje
štete, ako je to već zakonom dozvoljeno.
Upravu je.
Jer moral je ljudska odlika, a ne
sadržaj nekog parafa za koga su ruke, digli parlamentarni štićenici koji,
godinama, jedino što po zakonu rade je
da ne rade „u korist svoje štete“.
